Из историје Славистичког друштва

Приредио Богољуб Станковић

Славистичко друштво Србије основано је 29. јуна 1948. године и од тада опстаје и делује већ више од пет и по деценија. Са људског становишта, то је приближно читав један човеков век, а у сваком случају толике године тренутак су кад почиње да се размишља о свођењу биланса радног века и животног пута. Славистичко друштво је, међутим, тек на узлазној путањи свога постојања и активности, те и далеко од потребе да ради себе као институције своди рачуне егзистенцијалне природе, али током шест деценија протеклог времена животи многих његових активиста – оснивача, председника, чланова управа и оданих посленика на славистичком пољу – угасили су се, а не мали број слависта под бременом година повукао се из активног славистичког деловања. Сагледавање њиховог улога у Друштво и доприноса развоју славистике може бити подстицајно за будућност. И управо ради тога и највише због тога ово је прилика да се сагледа и широј јавности прикаже пређени пут у развоју српске славистичке мисли уопште и организованог славистичког деловања посебно. Одлагање овог сагледавања и приказивања за неко касније време значило би предавање забораву, јер живи сведоци неумитно нестају, а документа се губе и пропадају.

Током целокупног свог постојања Славистичко друштво Србије делило је судбину својих чланова, и његова делатност је умногоме детерминисана друштвеним и политичким приликама. Када су оне биле повољне, настајали су узлети, кад су се погоршавале, активности су се примиривале, али никада нису утихнуле. Бивало је и да су тешке прилике надахњивале на акције и подухвате. Оно је успевало да своје активности не подређује догмама, трагало је за научном истином заснованом на објективним чињеницама, облике и садржаје свог деловања креативно је усавршавало и прилагођавало не само захтевима датог тренутка, већ и будућег времена. При том треба нагласити да је било периода када друштвене и политичке прилике нимало нису биле повољне за слободно, неиндоктринирано и креативно деловање. Неоспорно је да су пресудну улогу не само за карактер деловања, већ и опстанак Друштва у тим тешким приликама првих деценија његовог постојања имали његови руководећи делатници, у првом реду Александар Белић и Радован Лалић. Узимајући у обзир како објективне, тако и субјективне факторе који су детерминисали деловање Друштва, његова досадашња историја могла би се поделити у пет етапа: прва етапа – од оснивања 1948. до 1960, друга од 1961. до 1972; трећа од 1973. до 1990; четврта од 1991. до 2000. и пета етапа од 2001. године.

Прва етапа (од оснивања 1948. до 1960) носи обележја првог председника Друштва – Александра Белића и потпредседника – Радована Лалића. Њу карактерише сложеност политичких прилика и, у зависности од њих, изразито неравномеран интензитет деловања. Али константна карактеристика рада Друштва у тој етапи је академизам, тј. деловање усмерено углавном на универзитетску средину престонице. Битно обележје овог периода у постојању Друштва је конституисање југословенског славистичког покрета и оживљавање организоване међународне славистичке сарадње, тј. заснивање Међународног славистичког комитета.

Друга етапа (1961 – 1972) такође носи обележја руководећих делатника и то Радована Лалића, који је после смрти А. Белића изабран за председника, и, на својеврстан начин, Ђорђа Живановића, који је у највећем делу тог периода био један од потпредседника, а стицајем околности повремено обављао послове председника. Ова етапа у постојању и раду Друштва карактерише се наглашеном демократизацијом и својеврсним народњаштвом у деловању тако што се његово интересовање распростире на широке кругове посленика у области наставе словенских језика, пре свега руског, у читавој Србији. То је време омасовљења и установљавања таквих форми деловања као што су «Скуп слависта Србије» у Београду, семинари и стручна окупљања по подружницама у већим градовима Републике. Истовремено, то је и етапа кад започиње и непосреднија сарадња са славистима из осталих југословенских република.

За разлику од претходне две, у трећој етапи (1973 – 1990) доминантно место у организационом обликовању, као и у формама и садржајима деловања Друштва, имале су ондашње друштвене и политичке прилике у Србији и Југославији. То је време самоуправљања и непрекидних ротирања руководећих делатника, конфедерализације не само Југославије, већ и Србије, а као последица тога и конфедерализација Славистичког друштва, кад му је наметнуто да свој назив промени (1984) у Савез Славистичких друштава СР Србије. У таквим условима изразито развијено осећање словенске узајамности код српских слависта имало је пресудну улогу да се интензивирају активности Друштва на повезивању и сарадњи како са славистима југословенских република, тако и осталог словенског света. Тада су за почасне чланове Друштва изабрани истакнути страни слависти, у том периоду одржани су у Србији значајни међународни научни симпозијуми и објављени зборници реферата. То је и време најинтензивнијег и најмасовнијег учешћа чланова Друштва на међународним научним конгресима и симпозијумима.

Четврту етапу (1991 – 2000) карактеришу трагични дезинтеграциони процеси у словенству. На самом почетку те етапе четири републике изашле су из Југославије, а у њеном остатку настале су и све време трајале тешке прилике живота и рада у изолацији, блокади, рату и бомбардовању. Прекинута је сарадња са славистима из бивших република, али у настојању да се изађе из блокаде и изолације Славистичко друштво тежи интензивирању сарадње са славистима из осталог словенског света, у првом реду из Русије.Организовањем више међународних симпозијума у томе у значајној мери и успева. У том периоду долази и до релативне устаљености и стабилности у руковођењу Друштвом. Упркос тешким свеколиким условима у том периоду издато је више научних зборника, покренути су часопис «Славистика» и едиција «Славистичка библиотека».

Пета етапа, која започиње 2001, не издваја се само по календарском почетку новог века и миленијума, већ и по динамичности развоја и противречности друштвених и политичких процеса у којима се делује. У организационом погледу овај период се карактерише стабилношћу руковођења Друштвом и наглашеним продужетком и развијањем свега позитивног у раду Друштва не само у непосредно претходној, већ и у свим претходним етапама. У том смислу долази до интензификације и актуелизације програмских садржаја «Скупа слависта Србије», као и до интензификације и модернизације стручног усавршавања чланова Славистичког друштва Србије. Овај период карактерише се даљим развојем сарадње са славистима из ширег словенства и оживљавањем контаката и сарадње са славистима из бивших југословенских република.

Константна карактеристика свих етапа Друштва јесте његова својеврсна симбиозна повезаност са Катедром за славистику у Београду. На њој (која се у време оснивања Друштва и дуго касније колоквијално још увек називала предратним називом «Словенски семинар»), оно је и настало, ту му је свих протеклих година било седиште, ту се одвијао највећи број његових активности, припадници ове Катедре најчешћи су учесници не само у руковођењу Друштвом, већ и у креирању рада и реализацији његових програмских садржаја. Током знатног времена Катедром и Друштвом руководила је једна личност, а када су функције шефа Катедре и председника Друштва биле заступљене посебно, испољавала се пуна кооперативност међу руководиоцима. Уз то, руководиоци Катедре су најчешће били и формално ангажовани у Друштву било као његови потпредседници или чланови Управе. Све значајније акције предузимане су заједнички, о чему, између осталог, сведоче материјали и зборници на којима су равноправни потписници Друштво и Катедра.. Стога је историја Друштва увелико и историја Катедре за славистику.

С друге стране, све што се значајније дешавало и остварило у српској славистици у целини, а посебно инославистици (проучавању инословенских језика, књижевности и култура) широм Србије било је запажено и подржано у Славистичком друштву Србије. Зато се може рећи да је његова историја у значајној мери и историја српске славистике последњих скоро шест деценија. У сваком случају и нема сумње да историја Славистичког друштва Србије представља значајан део историје организованог славистичког покрета не само у Србији, већ и на некадашњем југословенском, а свакако и ширем словенском простору.

Преглед ужег састава управа 1948 – 2017

1948:

ПРЕДСЕДНИК

Александар Белић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Петар Колендић
Радован Лалић

СЕКРЕТАРИ

Димитрије Вученов
Вељко Купрешанин

БЛАГАЈНИК

Бранислав Милановић

1957:

ПРЕДСЕДНИК

Александар Белић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

СЕКРЕТАРИ

Драгутин Мирковић
Стојан Суботин

БЛАГАЈНИК

Бранислав Милановић

1961:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Драган Недељковић

СЕКРЕТАРИ

Драгутин Мирковић
Ружица Станојевић

БЛАГАЈНИК

Мирослав Топић

1963:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Драган Недељковић

СЕКРЕТАРИ

Витомир Вулетић
Зоран Божовић

БЛАГАЈНИК

Олга Недељковић

1964:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Драган Недељковић

СЕКРЕТАРИ

Витомир Вулетић
Миодраг Сибиновић

БЛАГАЈНИК

Олга Недељковић

1965:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Ђорђе Живановић

СЕКРЕТАРИ

Миодраг Сибиновић
Даница Продановић

БЛАГАЈНИК

Милка Милачић

1966:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Ђорђе Живановић

СЕКРЕТАР

Зоран Божовић

БЛАГАЈНИК

Марија Марковић

1967:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Ђорђе Живановић
Мила Стојнић

СЕКРЕТАРИ

Мирослав Топић
Зоран Божовић

БЛАГАЈНИК

Марија Марковић

1969:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Ђорђе Живановић
Витомир Вулетић

СЕКРЕТАРИ

Александар Терзић
Мирјана Мандић

БЛАГАЈНИК

Миљана Димитријевић

1971:

ПРЕДСЕДНИК

Радован Лалић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Ђорђе Живановић
Сава Пенчић

СЕКРЕТАРИ

Богољуб Станковић
Светлана Мирковић

БЛАГАЈНИК

1973:

ПРЕДСЕДНИК

Милосав Бабовић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Јан Кмећ

СЕКРЕТАРИ

Богољуб Станковић
Радован Матијашевић

БЛАГАЈНИК

Небојша Грбић

1975:

ПРЕДСЕДНИК

Милосав Бабовић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Драгутин Мирковић

СЕКРЕТАРИ

Марија Межински
Ивана Секицки

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1977:

ПРЕДСЕДНИК

Драгутин Мирковић

ПОТПРЕДСЕДНИК

Миодраг Сибиновић

СЕКРЕТАРИ

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1979:

ПРЕДСЕДНИК

Драгутин Мирковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Миодраг Сибиновић
Оливера Мишковски
Драгољуб Величковић

СЕКРЕТАРИ

Милана Дугоњић
Радмило Маројевић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1980:

ПРЕДСЕДНИК

Миодраг Сибиновић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Драгутин Мирковић
Оливера Мишковски
Драгољуб Величковић

СЕКРЕТАРИ

Мирјана Костић
Милена Славић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1981:

ПРЕДСЕДНИК

Вера Николић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Богољуб Станковић
Богдан Терзић
Величко Брадић

СЕКРЕТАРИ

Мирјана Костић
Милена Славић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1982:

ПРЕДСЕДНИК

Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Вера Николић
Богдан Терзић
Величко Брадић

СЕКРЕТАРИ

Мирјана Костић
Милена Славић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1983:

ПРЕДСЕДНИК

Богдан Терзић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Зоран Божовић
Радмило Маројевић
Драгољуб Величковић

СЕКРЕТАРИ

Петар Буњак
Верица Копривица

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1984:

ПРЕДСЕДНИК

Зоран Божовић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Радмило Маројевић
Хосана Вујадиновић
Милан Вељовић

СЕКРЕТАРИ

Петар Буњак
Верица Копривица

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1985:

ПРЕДСЕДНИК

Радмило Маројевић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Драгољуб Величковић
Предраг Пипер
Радослав Ратковић

СЕКРЕТАРИ

Биљана Чудомировић
Верица Копривица

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1986:

ПРЕДСЕДНИК

Драгољуб Величковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Радмило Маројевић
Предраг Пипер
Радосав Ратковић

СЕКРЕТАР

Биљана Чудомировић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1987:

ПРЕДСЕДНИК

Предраг Пипер

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Стојадин Костић
Борислав Вуковић
Михал Тир

СЕКРЕТАРИ

Ксенија Кончаревић
Биљана Чудомировић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1989:

ПРЕДСЕДНИК

Мила Стојнић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Гордана Јовановић
Стојадин Костић
Мирослав Дудок

СЕКРЕТАРИ

Корнелија Ичин
Марина Петковић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1991:

ПРЕДСЕДНИК

Гордана Јовановић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Михал Тир
Миодраг Сибиновић

СЕКРЕТАР

Гордана Атанасовски

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1993:

ПРЕДСЕДНИК

Предраг Пипер

ПОТПРЕДСЕДНИК

Јелка Матијашевић

СЕКРЕТАР

Људмила Поповић

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1995:

ПРЕДСЕДНИК

Александар Терзић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Милана Радић-Дугоњић
Душанка Мирић

СЕКРЕТАРИ

Бобан Ћурић
Александра Корда

БЛАГАЈНИК

Јелисавета Ружић

1997:

ПРЕДСЕДНИК

Александар Терзић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Милана Радић-Дугоњић
Душанка Мирић

СЕКРЕТАРИ

Бобан Ћурић
Александра Корда-Петровић

БЛАГАЈНИК

Биљана Вићентић

1999:

ПРЕДСЕДНИК

Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Петар Буњак
Слободан Реметић

СЕКРЕТАРИ

Вукосава Ђапа-Иветић
Бобан Ћурић

БЛАГАЈНИК

Биљана Вићентић

2001:

ПРЕДСЕДНИК

Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Петар Буњак
Слободан Реметић

СЕКРЕТАРИ

Људмила Поповић
Радослава Трнавац

БЛАГАЈНИК

Милена Ивановић

2003:

ПРЕДСЕДНИК

Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

Петар Буњак
Слободан Реметић

СЕКРЕТАРИ

Јелена Гинић
Ана Јаковљевић

БЛАГАЈНИК

Милена Ивановић

2005−2006:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић

СЕКРЕТАРИ

Јелена Гинић
Вукосава Ђапа-Иветић

БЛАГАЈНИК

Далибор Соколовић

2007−2008:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић

СЕКРЕТАРИ

мр Јелена Гинић
Вукосава Ђапа-Иветић

БЛАГАЈНИК

мр Биљана Вићентић

2009−2010:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Богољуб Станковић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић

СЕКРЕТАРИ

мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић

БЛАГАЈНИК

мр Биљана Вићентић

2011−2012:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Богољуб Станковић

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА

проф. др Петар Буњак

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

др Срето Танасић
др Марија Стефановић

СЕКРЕТАРИ

мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић

БЛАГАЈНИК

др Биљана Марић

2013−2014:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Петар Буњак

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА

др Биљана Марић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

проф. др Срето Танасић
др Марија Стефановић

СЕКРЕТАРИ

мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
Лука Меденица

БЛАГАЈНИК

мр Тања Гаев

2015−2016:

ПРЕДСЕДНИК

проф. др Ксенија Кончаревић

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА

доц. др Биљана Марић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ

проф. др Срето Танасић
проф. др Марија Стефановић

СЕКРЕТАРИ

доц. др Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
др Лука Меденица

БЛАГАЈНИК

мр Тања Гаев

2017−2018:

ПРЕДСЕДНИК:                                             

проф. др Вучина Раичевић

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА:                       

доц. др Далибор Соколовић

ПОТПРЕДСЕДНИЦИ:                                  

проф. др Срето Танасић
проф. др Марија Стефановић
доц. др Лука Меденица

СЕКРЕТАРИ:                                              

Јелена Радовановић
Срђан Петровић

БЛАГАЈНИК:                                              

мр Тања Гаев