ПРЕДСЕДНИК
Александар Белић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Петар Колендић
Радован Лалић
СЕКРЕТАРИ
Димитрије Вученов
Вељко Купрешанин
БЛАГАЈНИК
Бранислав Милановић
Славистичко друштво Србије основано је 29. јуна 1948. године и од тада опстаје и делује већ више од пет и по деценија. Са људског становишта, то је приближно читав један човеков век, а у сваком случају толике године тренутак су кад почиње да се размишља о свођењу биланса радног века и животног пута. Славистичко друштво је, међутим, тек на узлазној путањи свога постојања и активности, те и далеко од потребе да ради себе као институције своди рачуне егзистенцијалне природе, али током шест деценија протеклог времена животи многих његових активиста – оснивача, председника, чланова управа и оданих посленика на славистичком пољу – угасили су се, а не мали број слависта под бременом година повукао се из активног славистичког деловања. Сагледавање њиховог улога у Друштво и доприноса развоју славистике може бити подстицајно за будућност. И управо ради тога и највише због тога ово је прилика да се сагледа и широј јавности прикаже пређени пут у развоју српске славистичке мисли уопште и организованог славистичког деловања посебно. Одлагање овог сагледавања и приказивања за неко касније време значило би предавање забораву, јер живи сведоци неумитно нестају, а документа се губе и пропадају.
Током целокупног свог постојања Славистичко друштво Србије делило је судбину својих чланова, и његова делатност је умногоме детерминисана друштвеним и политичким приликама. Када су оне биле повољне, настајали су узлети, кад су се погоршавале, активности су се примиривале, али никада нису утихнуле. Бивало је и да су тешке прилике надахњивале на акције и подухвате. Оно је успевало да своје активности не подређује догмама, трагало је за научном истином заснованом на објективним чињеницама, облике и садржаје свог деловања креативно је усавршавало и прилагођавало не само захтевима датог тренутка, већ и будућег времена. При том треба нагласити да је било периода када друштвене и политичке прилике нимало нису биле повољне за слободно, неиндоктринирано и креативно деловање. Неоспорно је да су пресудну улогу не само за карактер деловања, већ и опстанак Друштва у тим тешким приликама првих деценија његовог постојања имали његови руководећи делатници, у првом реду Александар Белић и Радован Лалић. Узимајући у обзир како објективне, тако и субјективне факторе који су детерминисали деловање Друштва, његова досадашња историја могла би се поделити у пет етапа: прва етапа – од оснивања 1948. до 1960, друга од 1961. до 1972; трећа од 1973. до 1990; четврта од 1991. до 2000. и пета етапа од 2001. године.
Прва етапа (од оснивања 1948. до 1960) носи обележја првог председника Друштва – Александра Белића и потпредседника – Радована Лалића. Њу карактерише сложеност политичких прилика и, у зависности од њих, изразито неравномеран интензитет деловања. Али константна карактеристика рада Друштва у тој етапи је академизам, тј. деловање усмерено углавном на универзитетску средину престонице. Битно обележје овог периода у постојању Друштва је конституисање југословенског славистичког покрета и оживљавање организоване међународне славистичке сарадње, тј. заснивање Међународног славистичког комитета.
Друга етапа (1961 – 1972) такође носи обележја руководећих делатника и то Радована Лалића, који је после смрти А. Белића изабран за председника, и, на својеврстан начин, Ђорђа Живановића, који је у највећем делу тог периода био један од потпредседника, а стицајем околности повремено обављао послове председника. Ова етапа у постојању и раду Друштва карактерише се наглашеном демократизацијом и својеврсним народњаштвом у деловању тако што се његово интересовање распростире на широке кругове посленика у области наставе словенских језика, пре свега руског, у читавој Србији. То је време омасовљења и установљавања таквих форми деловања као што су «Скуп слависта Србије» у Београду, семинари и стручна окупљања по подружницама у већим градовима Републике. Истовремено, то је и етапа кад започиње и непосреднија сарадња са славистима из осталих југословенских република.
За разлику од претходне две, у трећој етапи (1973 – 1990) доминантно место у организационом обликовању, као и у формама и садржајима деловања Друштва, имале су ондашње друштвене и политичке прилике у Србији и Југославији. То је време самоуправљања и непрекидних ротирања руководећих делатника, конфедерализације не само Југославије, већ и Србије, а као последица тога и конфедерализација Славистичког друштва, кад му је наметнуто да свој назив промени (1984) у Савез Славистичких друштава СР Србије. У таквим условима изразито развијено осећање словенске узајамности код српских слависта имало је пресудну улогу да се интензивирају активности Друштва на повезивању и сарадњи како са славистима југословенских република, тако и осталог словенског света. Тада су за почасне чланове Друштва изабрани истакнути страни слависти, у том периоду одржани су у Србији значајни међународни научни симпозијуми и објављени зборници реферата. То је и време најинтензивнијег и најмасовнијег учешћа чланова Друштва на међународним научним конгресима и симпозијумима.
Четврту етапу (1991 – 2000) карактеришу трагични дезинтеграциони процеси у словенству. На самом почетку те етапе четири републике изашле су из Југославије, а у њеном остатку настале су и све време трајале тешке прилике живота и рада у изолацији, блокади, рату и бомбардовању. Прекинута је сарадња са славистима из бивших република, али у настојању да се изађе из блокаде и изолације Славистичко друштво тежи интензивирању сарадње са славистима из осталог словенског света, у првом реду из Русије.Организовањем више међународних симпозијума у томе у значајној мери и успева. У том периоду долази и до релативне устаљености и стабилности у руковођењу Друштвом. Упркос тешким свеколиким условима у том периоду издато је више научних зборника, покренути су часопис «Славистика» и едиција «Славистичка библиотека».
Пета етапа, која започиње 2001, не издваја се само по календарском почетку новог века и миленијума, већ и по динамичности развоја и противречности друштвених и политичких процеса у којима се делује. У организационом погледу овај период се карактерише стабилношћу руковођења Друштвом и наглашеним продужетком и развијањем свега позитивног у раду Друштва не само у непосредно претходној, већ и у свим претходним етапама. У том смислу долази до интензификације и актуелизације програмских садржаја «Скупа слависта Србије», као и до интензификације и модернизације стручног усавршавања чланова Славистичког друштва Србије. Овај период карактерише се даљим развојем сарадње са славистима из ширег словенства и оживљавањем контаката и сарадње са славистима из бивших југословенских република.
Константна карактеристика свих етапа Друштва јесте његова својеврсна симбиозна повезаност са Катедром за славистику у Београду. На њој (која се у време оснивања Друштва и дуго касније колоквијално још увек називала предратним називом «Словенски семинар»), оно је и настало, ту му је свих протеклих година било седиште, ту се одвијао највећи број његових активности, припадници ове Катедре најчешћи су учесници не само у руковођењу Друштвом, већ и у креирању рада и реализацији његових програмских садржаја. Током знатног времена Катедром и Друштвом руководила је једна личност, а када су функције шефа Катедре и председника Друштва биле заступљене посебно, испољавала се пуна кооперативност међу руководиоцима. Уз то, руководиоци Катедре су најчешће били и формално ангажовани у Друштву било као његови потпредседници или чланови Управе. Све значајније акције предузимане су заједнички, о чему, између осталог, сведоче материјали и зборници на којима су равноправни потписници Друштво и Катедра.. Стога је историја Друштва увелико и историја Катедре за славистику.
С друге стране, све што се значајније дешавало и остварило у српској славистици у целини, а посебно инославистици (проучавању инословенских језика, књижевности и култура) широм Србије било је запажено и подржано у Славистичком друштву Србије. Зато се може рећи да је његова историја у значајној мери и историја српске славистике последњих скоро шест деценија. У сваком случају и нема сумње да историја Славистичког друштва Србије представља значајан део историје организованог славистичког покрета не само у Србији, већ и на некадашњем југословенском, а свакако и ширем словенском простору.
ПРЕДСЕДНИК
Александар Белић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Петар Колендић
Радован Лалић
СЕКРЕТАРИ
Димитрије Вученов
Вељко Купрешанин
БЛАГАЈНИК
Бранислав Милановић
ПРЕДСЕДНИК
Александар Белић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
СЕКРЕТАРИ
Драгутин Мирковић
Стојан Суботин
БЛАГАЈНИК
Бранислав Милановић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Драган Недељковић
СЕКРЕТАРИ
Драгутин Мирковић
Ружица Станојевић
БЛАГАЈНИК
Мирослав Топић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Драган Недељковић
СЕКРЕТАРИ
Витомир Вулетић
Зоран Божовић
БЛАГАЈНИК
Олга Недељковић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Драган Недељковић
СЕКРЕТАРИ
Витомир Вулетић
Миодраг Сибиновић
БЛАГАЈНИК
Олга Недељковић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Ђорђе Живановић
СЕКРЕТАРИ
Миодраг Сибиновић
Даница Продановић
БЛАГАЈНИК
Милка Милачић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Ђорђе Живановић
СЕКРЕТАР
Зоран Божовић
БЛАГАЈНИК
Марија Марковић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Ђорђе Живановић
Мила Стојнић
СЕКРЕТАРИ
Мирослав Топић
Зоран Божовић
БЛАГАЈНИК
Марија Марковић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Ђорђе Живановић
Витомир Вулетић
СЕКРЕТАРИ
Александар Терзић
Мирјана Мандић
БЛАГАЈНИК
Миљана Димитријевић
ПРЕДСЕДНИК
Радован Лалић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Ђорђе Живановић
Сава Пенчић
СЕКРЕТАРИ
Богољуб Станковић
Светлана Мирковић
БЛАГАЈНИК
ПРЕДСЕДНИК
Милосав Бабовић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Јан Кмећ
СЕКРЕТАРИ
Богољуб Станковић
Радован Матијашевић
БЛАГАЈНИК
Небојша Грбић
ПРЕДСЕДНИК
Милосав Бабовић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Драгутин Мирковић
СЕКРЕТАРИ
Марија Межински
Ивана Секицки
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Драгутин Мирковић
ПОТПРЕДСЕДНИК
Миодраг Сибиновић
СЕКРЕТАРИ
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Драгутин Мирковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Миодраг Сибиновић
Оливера Мишковски
Драгољуб Величковић
СЕКРЕТАРИ
Милана Дугоњић
Радмило Маројевић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Миодраг Сибиновић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Драгутин Мирковић
Оливера Мишковски
Драгољуб Величковић
СЕКРЕТАРИ
Мирјана Костић
Милена Славић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Вера Николић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Богољуб Станковић
Богдан Терзић
Величко Брадић
СЕКРЕТАРИ
Мирјана Костић
Милена Славић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Вера Николић
Богдан Терзић
Величко Брадић
СЕКРЕТАРИ
Мирјана Костић
Милена Славић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Богдан Терзић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Зоран Божовић
Радмило Маројевић
Драгољуб Величковић
СЕКРЕТАРИ
Петар Буњак
Верица Копривица
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Зоран Божовић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Радмило Маројевић
Хосана Вујадиновић
Милан Вељовић
СЕКРЕТАРИ
Петар Буњак
Верица Копривица
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Радмило Маројевић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Драгољуб Величковић
Предраг Пипер
Радослав Ратковић
СЕКРЕТАРИ
Биљана Чудомировић
Верица Копривица
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Драгољуб Величковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Радмило Маројевић
Предраг Пипер
Радосав Ратковић
СЕКРЕТАР
Биљана Чудомировић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Предраг Пипер
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Стојадин Костић
Борислав Вуковић
Михал Тир
СЕКРЕТАРИ
Ксенија Кончаревић
Биљана Чудомировић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Мила Стојнић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Гордана Јовановић
Стојадин Костић
Мирослав Дудок
СЕКРЕТАРИ
Корнелија Ичин
Марина Петковић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Гордана Јовановић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Михал Тир
Миодраг Сибиновић
СЕКРЕТАР
Гордана Атанасовски
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Предраг Пипер
ПОТПРЕДСЕДНИК
Јелка Матијашевић
СЕКРЕТАР
Људмила Поповић
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Александар Терзић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Милана Радић-Дугоњић
Душанка Мирић
СЕКРЕТАРИ
Бобан Ћурић
Александра Корда
БЛАГАЈНИК
Јелисавета Ружић
ПРЕДСЕДНИК
Александар Терзић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Милана Радић-Дугоњић
Душанка Мирић
СЕКРЕТАРИ
Бобан Ћурић
Александра Корда-Петровић
БЛАГАЈНИК
Биљана Вићентић
ПРЕДСЕДНИК
Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Петар Буњак
Слободан Реметић
СЕКРЕТАРИ
Вукосава Ђапа-Иветић
Бобан Ћурић
БЛАГАЈНИК
Биљана Вићентић
ПРЕДСЕДНИК
Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Петар Буњак
Слободан Реметић
СЕКРЕТАРИ
Људмила Поповић
Радослава Трнавац
БЛАГАЈНИК
Милена Ивановић
ПРЕДСЕДНИК
Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
Петар Буњак
Слободан Реметић
СЕКРЕТАРИ
Јелена Гинић
Ана Јаковљевић
БЛАГАЈНИК
Милена Ивановић
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић
СЕКРЕТАРИ
Јелена Гинић
Вукосава Ђапа-Иветић
БЛАГАЈНИК
Далибор Соколовић
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић
СЕКРЕТАРИ
мр Јелена Гинић
Вукосава Ђапа-Иветић
БЛАГАЈНИК
мр Биљана Вићентић
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Богољуб Станковић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
проф. др Петар Буњак
др Срето Танасић
СЕКРЕТАРИ
мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
БЛАГАЈНИК
мр Биљана Вићентић
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Богољуб Станковић
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
проф. др Петар Буњак
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
др Срето Танасић
др Марија Стефановић
СЕКРЕТАРИ
мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
БЛАГАЈНИК
др Биљана Марић
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Петар Буњак
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
др Биљана Марић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
проф. др Срето Танасић
др Марија Стефановић
СЕКРЕТАРИ
мр Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
Лука Меденица
БЛАГАЈНИК
мр Тања Гаев
ПРЕДСЕДНИК
проф. др Ксенија Кончаревић
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА
доц. др Биљана Марић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ
проф. др Срето Танасић
проф. др Марија Стефановић
СЕКРЕТАРИ
доц. др Јелена Гинић
мр Вукосава Ђапа-Иветић
др Лука Меденица
БЛАГАЈНИК
мр Тања Гаев
ПРЕДСЕДНИК:
проф. др Вучина Раичевић
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА:
доц. др Далибор Соколовић
ПОТПРЕДСЕДНИЦИ:
проф. др Срето Танасић
проф. др Марија Стефановић
доц. др Лука Меденица
СЕКРЕТАРИ:
Јелена Радовановић
Срђан Петровић
БЛАГАЈНИК:
мр Тања Гаев