Најзначајнија и бројчано највећа научна манифестација посвећена словенским језицима, књижевностима и културама икад одржана у Србији
Међународни конгрес слависта окупиће од 20. до 27. августа у Београду, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, 1.020 учесника из 43 земље – од словенских земља, преко Америке и Аустралије, до Јапана и Јужне Кореје.
Реч је о најзначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икад одржаној у Србији, која се организује под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда.
Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора конгреса проф. др Бошко Сувајџић рекао је у интревјуу Танјугу да су програмом предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.
Посебна пажња ће бити посвећена интеркултуралним и интерлитералних везама, компаративном сагледавању узајамних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, микројезика, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.
Сувајџић каже да им је важно да скрену пажњу на значај дигитализације знања, обједињавања знања у одређене базе података, обједињавања периодичних публикација, часописа, библиографија и да говоре о континуитету славистике.
Конгрес је у значајној мери посвећен лингвисти Александру Белићу, а Међународни славистички центар припремио је трокњижје посвећено Белићу и његовим визионарским идејама, потреби архивирања знања што је посебно значајно, како наглашава Сувајџић, у времену када се све убрзало.
Сувајџић је навео и да су направили референтну листу славистичких публикација од неколико хиљада наслова која се налази у Словенској библиотеци у Прагу као централној библиотеци при Међународном комитету слависта.
Акценат им је, како је објаснио, и на што бољем повезивању јужнословенских језика и земаља из региона.
„Наш акценат је био и на укључивању младих и на истицању што савременијих и актуелнијих тема када је реч о славистици, а једна од њих је на који начин може да постоји славистика данас и да што снажније привучемо земље из региона и приближимо покидане и поремећене односе унутар јужнословенских наука”, појаснио је Сувајџић.
Поред Белића, посебне теме Конгреса биће Српски рјечник Вука Стефановића Караџића из 1818. – 200 година од те „књиге над књигама или књиге пред књигама, књиге памтивека, књиге расковника, књиге која је ујединила и сабрала све нити Вукове реформе”, која, као и пратећи програми конгреса, показује потребу сабирања речи у књиге, а књига у одређену библиотеку или виртуелни простор и потребу континуитета.
Учесници Конгреса ће се осврнути и на то како се Први светски рат одразио на славистику.
Председник Организационог одбора Конгреса проф. др Вељко Брборић подсећа да је славистика била моћна научна дисциплина, да је у другој половини 20. века „чинила светску и европску равнотежу, да би након пада Берлинског зида и слабљењем европског истока, изгубила на значају”.
„Некада је српскохрватски језик на славистичкој мапи света стајао веома добро. На 11 универзитета у Француској се некада студирао, али је интересовање ослабило крајем 20. века због економске и политичке ситуације”, објаснио је Брборић.
Он је Танјугу рекао да им је жеља да се на Конгресу размене научна мишљења, да се виде нови погледи и процени шта је задатак славистике у овом свету, да ли да она и даље буде једна хомогена целина, и како ће изгледати сарадња слависта у будућности.
„Долази 50 професора из Немачке, 70 из Русије, долазе Французи, Шпанци, стручњаци из Јапана, Јужне Кореје и то је прилика да подвучемо црту и да видимо куда ћемо даље. Желимо да славистика има добар пут и добру будућност и да србистика нађе своје место које јој оправдано припада”, истакао је Брборић, подсетивши да је пре 200 година, захваљујући српском језику, Вуковом Рјечнику и народној књижевности Србија била културни феникс Европе.
Брборић наглашава да један језик мора личити на себе без обзира да ли се изучава у Берлину, Бону, Риму, Мадриду, Лисабону или Софији и да се мора поправити сарадња, јер задатак славистике и јесте да повеже културе и народе.
„Основна мисија језика јесте комуникација и она мора да очврсне, да има добру перспективу. Желимо да нађемо своје место под сунцем у оквиру србистике и у оквиру славистике, посебно у овом раздешеном бившем истојезичном југословенском простору”, каже Брборић.
„На конгресу ће бити условно речено две струје из званичне Црне Горе, једна која је просрпска и она која је, да тако кажемо, несрпска, биће две струје из Босне и Херцеговине, она из Републике Српске и она из Федерације, биће велики број научника из Хрватске. Ми знамо и да поглед на Први светски рат није идентичан и то је добро, али и да се разумемо у тим различитим погледима”, сматра он.
Брборић је рекао и да ће покушати да мапирају будућност славистике нагласивши да је брига о језику озбиљан друштвени и државни задатак.
„Сви словенски језици имају прилично богату традицију и литературу. Језик је наслеђе које се баштини и мора да се чува. Његова будућност је везана за будућност колективно словенских народа и појединачно сваког народа у оквирима матичне државе”, оценио је Брборић.
Извор: Политика
http://www.politika.co.rs/sr/clanak/409411/Hiljadu-slavista-iz-43-zemlje-dolaze-na-kongres-u-Beograd