56. СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ

55. СКУП СЛАВИСТА СРБИЈЕ Поштоване колегинице и колеге, 56. скуп слависта Србије биће

Зимска школа 2018.

ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ   Славистичко друштво Србије у сарадњи са

Приглашение на курсы повышения квалификации от ВятГУ (РОССИЯ)

Уважаемые коллеги! Приглашаем вас принять участие в курсах повышения квалификации (организатор – ВятГУ,

Четврта међународна конференција “Страни језик струке и професионални идентитет” (ПОЗИВ)

Позив за учешће: Четврта међународна конференција Страни језик струке и професионални идентитет Друштво


Друштвене мреже:

12.01.18

IN MEMORIAM
In memoriam
Са Горданом Мијин сам се упознала 2010. године на Зимској школи наставника руског језика у Руском дому. Питала сам је по којим уџбеницима ради. Рекла је: „По уџбеницима неке бабе Гордане Наумовић. И ђаци и ја се одморисмо и забависмо уз њих. Хвала јој. Морам да је нађем и изљубим“. Нашалила сам се и рекла да одмах може то да уради.
Гоцо, драги човече, хвала ти што смо се бар и тако упознале. Твој грлени смех и дечја искреност ме је заувек купила. Толико позитивне енергије, толико људске топлине! Виделе смо се и следеће, и оне тамо године...
Увек, када уђем у салу руског дома, погледам на последњи ред леве стране, где си седела, и шапнем у себи: Почивај у миру чиста душо. Ушла си у погрешан аутобус и изашла на погрешној станици!
А онда си престала да долазиш. На фејсу се појавило писмо твоје бивше ученице. Оставила сам га онако како је написано. Из срца... Писмо је пронашло мене.

Osmeh i žena za večnost

10.4. – Sumorno i lenjo jutro... Nastavak teške večeri u kojoj je, na nekada blještavoj, raskošnoj gimnazijskoj zgradi, odzvanjala u noći crno-bela, četvrtasta posveta sa slikom. Sa Njenom slikom, prepunom osmeha... Ne usuđujem se da kažem ,,čitulja'' jer neki ljudi prosto ne umiru... Pa, ma koliko to tvrdili neki brojevi i odrednice: ,,od – do''.
Odavno ne verujem brojevima. Verujem samo ljudima i u ljude... I, verujem da me je baš ona tome naučila.
Ona je majka. Ona je hrabrost. Ona je osmeh. Ona je sinonim za slobodu, život i večitu mladost. Ona je moja profesorka. Ona je naša profesorka...
Imati profesora i onda kada kod njega/nje završiš sa predavanjima, pismenim zadacima, ocenama, prava je retkost, ali i radost za one koji to iskustvo osete. Baš zato sam počastvovana i zahvalna do neba i dalje.
Od trenutka kada je sva lepršava i mladolika ušetala u učionicu IV1, grohotom nam se svima nasmejala želeći da nas uplaši, potvrdile su se neke ranije priče, u stilu: ,,Ma, luda žena!''. Pozitivno, najpozitivnije luda! Ali, baš to je ono što cenim i nastojim da uvek prihvatim... I ono što nastojim (neretko bezuspešno) da i sama usvojim.
Šetala je tako među nama, jednakima među sobom, Njoj podređenima...Nije mi smetala ta zaslužena podređenost. Štaviše, uživala sam u njoj, stalno imajući u vidu ono neobično što sam o njoj čula...
A onda me je primetila i prepoznala. Na trenutak me je uplašila ta Njena opaska. Bila sam svesna da me vrlo lako može zavoleti više nego bilo ko, i više od bilo koga drugog... Ipak, prošao me je strah. Pomislih: ,,Pa, čekaj, budalo... Zar ne vidiš da ova žena ima dovoljno ljubavi za čitav svet?''
Oslobađajući se straha, počela sam da uživam u toj profesorskoj, prijateljskoj i majčinskoj ljubavi... Unapred sam se radovala svakoj nedelji, jer, znala sam da ću dobijati luksuz od dva puta po četrdeset i pet minuta doze pozitivne ludosti i šarma.
Nije tu bilo puno gramatike i čitanja... Ali, bilo je puno učenja kroz pesmu, kroz lekcije o poštenju i dobrom vaspitanju. Nisu to mnogi znali da cene. Možda nisu ni primećivali, zarobljeni predubeđenjem o zauvek detinjastoj i neozbiljnoj personi. Oglušili su se o te vredne lekcije. Nisu je svi ni voleli. Žao mi je tog malog broja neosvešćenih... Oni nisu uspeli da shvate značaj Njenog neretko drskog i odsečnog, a, opet, najvedrijeg nastupa.
Odlučila sam da joj se približim, zahvalna na sreći što sam imala priliku da čujem ko je zapravo Ona. Poželela sam da svoju svakodnevicu obogatim sa više od dva puta po četrdeset i pet minuta smeha nedeljno...

Polako su počele priredbe, predstave, koncerti, večeri Rusije... Postajala sam nezaobilazni deo njih, i, čini mi se... Nikada nisam bila ispunjenija. Bile su to nedelje kada se umor nije osećao, tekstovi se pamtili sa lakoćom, ,,Ujka Vanja’’ izvodio s ponosom...
Do jednog dana... Do dana kada sam na času ugledala drugu, takođe divnu profesorku. Ali, nije to bila Ona...To nije bila moja i naša Goca...
U međuvremenu sam puno razmišljala i brinula. Obilazila sam je u njenoj premaloj kućici, dovoljnoj da primi puno cveća, pasa, mačaka, ali i ljubavi učenika i kolega koji su je obožavali...
Bila je velika i u bolu. Prevelika. Govorila mi je: ,,Plašim se malo, ali jedva čekam da sklone skota’’. Baš zato sam bila sigurna da i njeno telo mora da izdrži bitku...
Do prokletog 19.7. 2015. ... Nisam mogla da poverujem...
Sada, kada već moram da poverujem, mogu samo da kažem sledeće:
Hvala Ti za sliku sa moje mature.
Hvala Ti za ono Tvoje, čuveno: ,,A, što me, majke ti, pitaš šta da obučeš? Ma, bre... Budi najlepša kao i uvek!’’
Hvala Ti za podršku meni nezreloj u borbi protiv raznih ,,drogoša i ološa’’ kako si volela da ih nazoveš.
Hvala Ti za to što si uveseljavala grad svojom pojavom.
Hvala Ti za to što si me s razlogom upozoravala.
Hvala Ti za to što si i i tokom borbe sa zloćudnim skotom znala da misliš na mene; što si bila spremna da me braniš i podržiš svim silama koje su ti tada preostale...
Hvala Ti za ljubav, poštovanje.
Hvala Ti za osmeh!
10.4.2016. – popodne obeleženo prigušenom tugom, ali i velikim ponosom... Jer, nešto shvatam... Shvatam da oni koji su se smeju večno, oni i žive večno...

Srećan rođendan,
Najdraža u kosmosu!
...
19. 7. 2016. – posle godinu dana prigušene tuge i velikog ponosa, tvrdim da oni koji se smeju večno, oni i žive večno. Jer, još uvek si u nama i uz nas, Najbolja u kosmosu!

Autor teksta Marina Radovanović, bivši učenik Srednje škole u Velikom Gradištu

...O voljenoj i cenjenoj profesorki ruskog jezika i književnosti Gordani Mijin.
Rođena je 10.04.1956. u porodici prosvetnih radnika. Završila je ruski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoj radni vek provela je u prosveti osvešćujući decu, učenike i sve ljude u svojoj blizini. Nije ih samo učila ruski jezik. Prva škola u kojoj je radila je škola u Zavidovićima a nakon toga na radost mnogih počinje da radi u srednjoj školi u Velikom Gradišu. Gde prerano završava svoju karijeru.
Učenici i kolege...
... ОпширнијеSee Less

Отвори страницу
Protected with SiteGuarding.com Antivirus